Wir dokumentieren hier eine Übersetzung aus Serbien des Artikels "Das war G20" des Antifaschistische Aktion - Infoblatt, der auch auf englisch erschienen ist:
Sastanak grupe G20 bio je važan događaj, za koji su se vladari a i brojni oponenti mesecima pripremali. Više od 200.000 ljudi učestvovalo je u demonstracijama i borbi protiv policijskih snaga koje su retko viđene u ovolikom broju. Činjenica da je toliko ljudi stalo rame uz rame u borbenim redovima, pokazujući veliku solidarnost, samo po sebi je bilo veliki incident za vlastodršce. I posle svega vladajuća klasa uveliko koristi priliku da okrene ove proteste za svoje ciljeve. Zato sve ovo još više zahteva utvrđivanje i raspravu o uspesima i posledicama sastanka grupe G20.
O čemu se zapravo radi? To je bio sastanak najmoćnijih imperijalističkih sila i njihovih satelita. To je bio sastanak vodećih gospodara rata, okupatora, svih onih koji su poznati po kršenju ljudskih prava, onih koji se zalažu za genocide, onih koji uništavaju životu sredinu kao i onih koji su poznati po korupcijskim skandalima. Ukratko, to je bio sastanak najvećih neprijatelja radničke klase i potlačenih narodnih masa sveta!
Oni su se sastali da bi dogovorili uslove, da na kratko vreme stave na stranu konkurenciju nad nekim pitanjima i demonstriraju svoju moć. U ovom trenuktu neophodno je reći da je grupa G20 nasumična i bez odgovornosti pred međunarodnim zakonima ili UN – ekonomski gledano liče na kartel. Oni ne donose nikakve obavezujuće zaključke u razgovorima, već proždiru gomilu novca od poreza građana, i kao glavnu tačku izvode demonstraciju svoje moći nad narodnim masama. To je politička moć imperijalizma koja ih ujedinjuje.
Zato je otpor prema grupi G20 imao široku i jaku osnovu. Izvele su ga revolucionarne, anti-imperijalističke, antifašističke i demokratske snage, kao i grupe za zaštitu životne sredine i hrišćansko motivisane grupe. Prethodno sastanku očekivalo se da će na protestima biti na stotine hiljada ljudi, brojnih aktivista i mnogobrojni učesnici iz drugih zemalja.
Zbog obimnih priprema nemačke buržoazije očekivalo se da su spremni i za okolnosti građanskog rata ili barem vanrednog stanja. Oni su okupili velike snage nemačke policije i dopunili ih međunarodnim snagama, između ostalog najmanje 200 policajaca/specijalnih snaga (drugi izvor govorio o grupi od 600) iz Austrije. Neko može postaviti pitanje šta rade ove policijske snage (neutralnih i nezavisnih zemalja?!) i može se zaključiti da postoji nova “aneksija” koja očigledno nastupa. Ukupno je nešto više od 30.000 policajaca je bilo raspoređeno, 11 helikoptera, konji i psi, oko 3000 vozila policije, desetine vodenih topova a posebno za ovaj sastanak korišećni su i namenski tenkovi. Kako ni to nije bilo dovoljno, podignuti sui posebni logori za privođenje kao i pripremljeni prostori unutar postojećih lokalnih zatvora. U blizini mesta održavanja sastanka lokalnom stanovništvu bio je zabranjen pristup domovima bez dokumenata, posetioci su morali biti zvanično najavljeni nekoliko nedelja unapred. Mnogi radnici su poslati na prinudni odmor zbog ograničenog javnog prevoza kojim nisu mogli da dođu do svojih ranih mesta, mnoga preduzeća su bila zatvorena. Bilo je pretresa kuća i uznemiravanja poznatih aktivista levičarskih pokreta. Raspoređivanje Duddea kao poznatog policijskog diretkora u penziji za sve operacije vezane za G20 sastanak, koji je poznat po svojim okrutnostima i zanemarivanju zakona kao deo “Hamburger Linie”, pokazuje koliko su bili spremni da idu daleko sa provokacijama.
Za vreme ovih priprema, gradonačelnik Hamburga, Scholz (SPD) nazvao je sastanak grupe G20 “festivalom demokratije”. I pre protesta bilo je jasno da će biti masovnih sukoba i brutalnosti policije, zato što je sam moto policije bio da suzbije i slomi bilo kakav otpor na početku protesta. Sa dosadašnjim iskustvom na protestima ove vrste, mnogi aktivisti su bili svesni činjenica da može biti i mrtvih. Raspoloženje među stanovnicima Hamburga bilo je jasno, oni su mrzeli ovaj sastanak G20. Ovo raspoloženje odražavala je i buržoaska štampa. Iako se govorilo o mirnim protestima, preovladao je stav o otvorenoj borbi demontranata protiv ovog sastanka.
Vrlo brzo je policija sprovela prvu veću akciju. U nedelju, nedelju dana pre sastanka, policija je napala i uništila kamp gde su se okupljali učesnici protesta. Taj kamp je zakonski dodeljen od strane najvišeg suda u Nemačkoj. Ovaj indicent označio je početak kršenja fundamentalnih demokratskih prava tokom čitavog sastanka grupe G20 – u ovom slučaju su prekinuli buržoaski princip razdvajanja sile. Posle drugog nezakonitog iseljavanja kampa, sud je promenio svoju odluku u pogledu postupanja policije. Zatim je sud dao odobrenje da se logor iseli. To je policiji dalo “neselektivnu dozvolu”. Sve je to opravdano podstaklo napetost svih uključenih strana. Ti postupci su zatvorili zajedničke redove različitih grupa, organizacija i političkih struje, bili su svesni antidemokratskih postupaka koje je sprovodio “neprijatelj”. Pojedini verski i kulturni objekti spontano su se stavili na raspolaganje demonstrantima za smeštaj i prenoćište. Događaji pre sastanka G20 jasno su pokazali kako sledbenici desnice koji su zagovarali teze o procesu “fašiziranja” postali su poslednja linija odbrane postojeće buržoaske demokratije. Vlastodršcima iz BRD nije bio potreban državni udar da bi zbacili osnovna prava učesnika protesta. Nije bilo ni potrebe da se u sve to uključe fašistički pokreti, čak ni članovi AfD Partije. Te fašističke metode izveli su isti predstavnici buržoazije, koji sebe predstavljaju kao “liberali”. Sve to pokazuje i fašističku stranu imperijalizma, u zavisnosti od stanja ova strana se pokazuje manje ili više otvoreno.
Usledila je akcija protiv demonstracija pod nazivom “Dobrodošli u pakao”, gde je policija napala “maskirani blok” koristeći brutalno i potpuno nesrazmerno nasilje protiv brojnih miroljubivih demonstranata. Advokati i predstavnici medija (posebno oni koji su bili “krivi” za izveštavanje sa kritikom) bili su napadnuti ili proterivani sa demonstracija, dok su brojni demonstranti povređeni. Svi su mogli da vide i bilo je potpuno jasno sa koje strane je došlo nasilje, i sama činjenica je pomogla da se stvori veći i jači front protiv nedemokratske i fašističke politike.
U toku ovih uličnih borbi a i kasnije stvorila se napestost između strana tako da ogromna masa više nije mogla biti kontrolisana od strane vladajuće klase.
Ovi neredi i ekscesi su opravdani sa principijalne tačke gledišta, nijedan revolucionar ili antifašista ne sme se bojati činjenice da u svakoj oluji besa koja dolazi od masa uvek ima loših elemenata koji se pojavljuju. To se ne dovodi u pitanje. Što se tiče reakcije, postoje indikacije da je to bio deo plana da se “eskalira” situacija u “Schanze”. Specijalne jedinice započele su svoje akcije sa mitraljezima u rukama, vladajuća klasa je čitavu gradsku četvrt koristila kao poligon za obuku, čak koristeći u izveštavanju mnoge izmišljene priče pokušavajući da okrene javnost na svoju stranu.
Heinecke, žena advokat iz grupe “Anwaltlicher Notdienst” (grupa advokata koji podržavaju demonstrante u mnogim procesima u Nemačkoj – prevodioci) razgovarala je o “velikim vežbama protiv demonstranata – bez ikakvih razloga”. Kasnije je vladajuća klasa pokušala da napravi razlog za takvu vrstu upotrebe sile kroz svoju propagandu.
U ovoj situaciji otvoreno fašističke bande i nacisti su se još jednom dokazali kao najverniji psi na lancu vladajuće klase, koristeći se svojom propagandom započeli su “lov” na aktiviste preko društvenih mreža. Dan kasnije govorili su samo o nasilju “levičara”, zahtevali više javnog nadzora a vizija policijske države u Hamburgu postala je legitimna stvar i vizija budućnosti. Vladajućoj klasi su potrebni više otvoreni metodi i oblici nasilja kako bi održali kontrolu.
Mase su ta sila koja stvara svetsku istoriju! To je oslobođeni bes, koga se plaši vladajuća klasa i koja uzrokuje da se ona zaljulja, što se dokazalo i protestima protiv G20 grupe. Sve “organizacije” koje sada promovišu politiku razgraničenja. Mase su snaga koja stvara svetsku istoriju! To je bio oslobođeni bes, koga se boji vladajuća klasa i koji uzrokuje da se potresu, što su dokazali i protesti protiv G20. Sve ove “organizacije” koje sada promovišu politiku uspostavljanja granica između njih i onih koji “preteruju” odabrale su stranu sa buržoazijom i postale su deo plana podizanja defetizma i malograđanstva unutar revolucionarnog pokreta i poništavanja uspeha i svakog napretka koji je postignut za vreme protesta. Jednako štetni uticaj kao oni koji bi da se ograniče od protesta imaju one snage koje stvaraju iluziju nekih potpuno “novih dimenzija” klasne borbe. Bez sumnje, pokret protiv G20 doneo je pobedu i postao je dobar preduslov za još veću borbu protiv imperijalizma. Međutim, ako neko fantazira o “novim dimenzijama”, samo unosi dezorijentaciju u borbene redove i pomaže političku reakciju, muti jasan pogled na najvažnije zadatke koji su sada ispred svih revolucionarnih organizacija i snaga koje su pokazale realnost borbe protiv G20. Takvi “pametnjakovići”, bez obzira da li su prikriveni levim ili desnim šinjelom, više bi pomogli borbi masa ako bi i dalje ostali u pozadini kao obični posmatrači, kao što su to činili i za vreme protesta protiv grupe G20.
Usmereni pokušaji zastrašianja i represije od strane vladajuće klase korišćeni su protiv daljeg razvoja aktivista u revolucionarnom i komunističkom spektru pokreta, čak i nakon posledica protesta. Na kraju ipak su oni bili na čelu i predvodili mase. Takođe, oni su napravili važan i suštinski napredak u sticanju iskustva u ovim borbama protiv G20. Nije uobičajeno ako 200.000 ljudi bude na jednom protestu, tako da ovi i ovakvi sukobi sa policijom u tom intenzitetu nisu uobičajena stvar u mnogim evropskim zemljama, a akcije nemačke burzoažije podigle su nivo represije prema kojima se aktivisti moraju prilagođavati. Ne samo da je grupa G20 otvorenije prikazala fašističko lice imperijalizma, već je u najvažnijem delu dala novi polet antifašističkom, anti-imperijalističkom i revolucionarnom pokretu u centralnoj Evropi. Odgovarajući na pitanje “Šta je bio sastanak G20?” možemo jasno reći: Više od 200.000 ljudi koji su izneli svoje otvorene anti-imperijalističke zahteve na ulicu; Hiljade ljudi koji su stali protiv svih nedaća u svetu, bez straha od mogućeg privođenja ili većih povreda, pa čak i rizika po svoj život, hrabro se suprostavljajući represiji buržoaske države; I stotine ljudi koji su osnažili svoje redove i koalicije, koristeći ovu pobedu protiv G20 za doprinos u daljem razvoju revolucije, naročito u imperijalističkim zemljama sa mnogo više jasnim stavovima.
Posebna poruka upućena je svim potlačenim i eksploatisanima širom sveta na protestima protiv sastanka G20 grupe u Hamburgu. Ne postoji sigurno mesto za imperijaliste u svetu, gde se mogu “povući”. Otpor i borba protiv G20, snage koje su se spojile u zajednički front koji se proteže širom sveta u cilju razbijanja vladajućeg imperijalističkog poretka, to je bio sjajan i dubok izraz istinskog internacionalizma.
